Stara sufi priča

Postoji jedna sufi priča o starom učitelju kome je došla žena sa svojim malim detetom i rekla mu:


~ Već sam umorna od ovog dečaka., jede previše slatkiša i bojim se da će se razboleti, da će mu propasti zubi. Uz to, stalno ga nešto boli ~ želudac, ovo i ono ~ a jede samo slatko i ništa drugo. Učinite nešto. Znam da će poslušati ono što vi kažete.


Učitelj je pogledao dečaka i rekao ženi:


~ Dođite za nedelju dana.


Žena se jako iznenadila, jer kad god bi došla da ga pita nešto teško o životu, smrti, Bogu, nebu i paklu, on bi bio spreman odmah da odgovori. Sada se radilo o tako bezazlenoj sitnici., samo je trebalo da naredi dečaku, a za to mu je potrebno sedam dana!
Kad je došla posle sedam dana, učitelj je rekao:


~ Žao mi je. Vratite se za dve nedelje, još nisam spreman ništa da kažem. 


Na to se čak i dečak iznenadio. Kada su se vratili posle dve nedelje, učitelj je pogledao dečaka i rekao:


~ Možeš to da postigneš.


~ Zašto su vam bile potrebne tri nedelje samo da biste mi to rekli? ~ pitao je dečak.


~ Zato jer i ja volim slatkiše. Morao sam da pokušam i vidim mogu li ili ne mogu bez njih., kako bih ti inače mogao da objasnim? To bi bila laž, a teško je, znam.


Dečaka je učitelj počeo veoma da zanima.., a žena je rekla:


~ Mogli ste samo da mu naredite, nije trebalo da dokazujete.


~ Ne mogu govoriti o nečemu što nisam sam iskusio. Nikada nisam izgovorio nešto što nisam iskusio, jer kada to učiniš izgovoreno izgubi nešto., u njemu uopšte nema istine. 
Kada čovek govori iz sopstvenog iskustva to prodire duboko. Ja sam to znao. Pogledao sam te u oči i osetio da bi ti to mogao da učiniš. Ja sam star čovek ~ ja sam slab ~ meni su trebale tri nedelje. Ti si mlad, možeš to da postigneš za jedan dan!
Takav je moj način. 


Nikada ne tvrdite nešto što niste sami iskusili., jer bez ličnog iskustva nema istine!

Vi ste izvor, imajte to na umu

Jedan od najvećih zen majstora, Lin Ci, govorio je:

~ U mladosti sam bio fasciniran vožnjom čamca. Imao sam jedan manji čamac, tako da sam odlazio sam na jezero. Satima bih ostajao tamo.
Jedne prijatne večeri se desilo da sam meditirao zatvorenih očiju u svom čamcu. Struja je donela drugi čamac koji je udario u moj. Oči su mi bile zatvorene, pa sam pomislio:

~ Neko je došao svojim čamcem, i udario u moj čamac.

Javio se bes. Otvorio sam oči i zaustio da u besu kažem nešto tom čoveku.. ali shvatio sam da je čamac bio prazan! Tada više nije bilo moguće da se moj bes razvija. Pred kim bih ga izrazio? Čamac je bio prazan, plutao je nizvodno sam i udario u moj čamac. Nije bilo moguće da projektujem bes na prazan čamac.
Zatvorio sam oči. Bes je bio tu ~ ali pošto nije mogao da nađe put da ispliva, zatvorio sam oči i otplovio nazad sa besom. Taj prazan čamac mi je pomogao da shvatim. Pronašao sam tačku u sebi te večeri. Taj prazan čamac je bio moj gospodar. I ako danas neko dođe i uvredi me, ja se nasmejem i kažem:

~ I ovo je prazan čamac.

Zatvorim oči i povučem se unutra.

Mi smo uvek izvor.. ipak, često to projektujemo na druge ljude.. neko nam je zapravo samo dao šansu da postanemo svesni svoje emocije ~ zahvalimo se toj osobi i zaboravimo je! Zatvori oči, povuci se u sebe i posmatraj izvor sa koga potiče ta ljubav ili taj bes. Sve emocije potiču sa našeg izvora, iz nas samih, iznutra!